Isus nas u današnjem Evanđelju poziva da uđemo na uska vrata. To nije poziv na lagodan put, nego na put istine, poniznosti i ljubavi.

C. S. Lewis je jednom rekao: „Pakao se gradi na onome ‘moje pravo’, Nebo na onome ‘tvoja volja’.”

Koliko je to istinito! Široka vrata su put našeg ega: tražimo svoja prava, opravdavamo se, tražimo prečace. Ali uska vrata su vrata predanja, gdje srce izgovara: „Budi volja tvoja, Gospodine.“

I Dostojevski, preko starca Zosime, ide u istom smjeru: „Svaki je od nas pred svima i za sve kriv, a ja više nego svi drugi.“ To je stav koji ulazi kroz uska vrata – stav poniznosti i odgovornosti, gdje ne okrivljujem druge, nego u ljubavi preuzimam svoj dio križa.

Zato nam Isus danas poručuje: nije dovoljno biti blizu Njega po riječima ili po vanjskim znakovima. Potrebno je ući – a ući znači ljubiti, opraštati, predati se Bogu i staviti drugoga ispred sebe.

Uska vrata su teška, ali vode u život. Široka vrata su lagana, ali vode u prazninu.

Izbor je pred nama, svaki dan: hoću li reći „moje pravo“ ili „Tvoja volja“? Hoću li prebaciti krivnju na druge, ili reći: „Ja sam odgovoran za ljubav.“

Onaj tko se tako opredijeli – već sada prolazi kroz vrata Kraljevstva.